Velika subota – Dan tišine pred radost Vaskrsa
 |
| Velika Subota. |
Velika subota predstavlja poslednji dan Strasne sedmice, dan kada se pravoslavni vernici nalaze između žalosti zbog Hristovog stradanja i iščekivanja radosti Njegovog vaskrsenja. Ovaj dan ima posebnu duhovnu težinu i praćen je jedinstvenim običajima koji nas pripremaju za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
Šta predstavlja Velika subota?
U pravoslavnoj tradiciji, Velika subota simbolizuje dan kada je Hristovo telo počivalo u grobu, dok je Njegova duša sišla u ad (podzemni svet) da bi oslobodila duše pravednika koji su tamo čekali na spasenje. Crkva ovaj dan posmatra kao prelazak iz tuge u radost, iz smrti u život.
Velika subota je ispunjena simbolikom promene – tama ustupa mesto svetlosti, žalost se pretvara u radost, a smrt biva pobeđena životom. Upravo zato, bogosluženja ovog dana postepeno menjaju svoj karakter od tužnog ka radosnom.
Crkveni obredi na Veliku subotu
Jutarnja liturgija Svetog Vasilija Velikog
Ujutro se služi posebna liturgija Svetog Vasilija Velikog. Tokom ove službe dolazi do simbolične promene – tamne odežde sveštenika se zamenjuju svetlim, što označava prelazak iz žalosti zbog Hristove smrti u radost zbog Njegovog vaskrsenja.
Čitanje Starozavetnih proročanstava
Tokom liturgije se čita 15 odlomaka (parimija) iz Starog zaveta koji sadrže proročanstva o Hristovom vaskrsenju. Ova čitanja su veoma značajna jer pokazuju kako je vaskrsenje bilo najavljivano vekovima pre nego što se dogodilo.
Osvećenje vaskršnjih jela
Tradicionalno, vernici donose u crkvu korpe sa vaskršnjim jelima (jaja, so, kolač, sir, šunku) da bi bila osvećena. Ova jela će se prvi put okusiti nakon ponoćne liturgije, kada post bude okončan.
Narodni običaji i verovanja
Pripremanje za Vaskrs
Velika subota je dan intenzivnih priprema za sutrašnji praznik. Domaćice završavaju spremanje kuće, pripremaju svečanu trpezu i poslednje detalje oko dekoracije.
Odlazak na groblje
U mnogim krajevima postoji običaj da se na Veliku subotu posete grobovi pokojnika. Na grobove se postavljaju obojena jaja, a ponegde se pale i posebne sveće.
Završno farbanje jaja
Iako se jaja tradicionalno farbaju na Veliki četvrtak, mnoge porodice to čine i na Veliku subotu. Posebno je važno da jedno crveno jaje – čuvarkuća – bude spremno za sutrašnji dan.
Priprema za ponoćnu liturgiju
Uveče se vernici pripremaju za odlazak na ponoćnu vaskršnju liturgiju, pripremajući sveće koje će poneti sa sobom.
Šta valja raditi na Veliku subotu?
Posetiti crkvu – prisustvovati bogosluženju i pokloniti se Plaštanici dok je još u sredini hrama
Pripremiti dom za Vaskrs – dovršiti čišćenje i uređenje
Pripremiti svečanu odeću za vaskršnju liturgiju
Okupiti porodicu – provesti vreme u miru i zajedništvu
Posetiti grobove pokojnika ako je to običaj u vašem kraju
Spremiti korpu sa jelima za osvećenje u crkvi
Pomoći starijima i nemoćnima u pripremi za praznik
Šta ne valja raditi na Veliku subotu?
Ne započinjati velike poslove – svi veći radovi treba da budu završeni pre ovog dana
Izbegavati svađe i ružne reči – dan treba provesti u miru i skladu
Ne preterivati sa spremanjem i kuvanjem – sve veće pripreme treba završiti ranije
Ne prekidati post – iako je Velika subota poslednji dan posta, on se poštuje do ponoći
Ne propuštati bogosluženja – ovo je jedan od najvažnijih dana za posetu crkvi
Ne praviti buku i galamu – dan treba provesti u dostojanstvu
Zanimljivosti o Velikoj suboti
- U nekim krajevima se veruje da deca rođena na Veliku subotu imaju posebne moći isceljivanja
- Postoji narodno verovanje da vatra zapaljena na Veliku subotu ima posebnu snagu
- U nekim mestima se praktikuje običaj "tucanja jajima" već na Veliku subotu uveče
- Prema starom predanju, ako neko umre na Veliku subotu, njegova duša direktno odlazi u raj
Prelazak iz posta u mrsak
Jedan od najlepših trenutaka Velike subote je iščekivanje ponoći, kada će se oglasiti zvona crkava, označavajući početak Vaskrsa. Tada se prelazi iz posta u mrsak, a radosni poklič "Hristos vaskrse!" počinje da odzvanja.
Nakon ponoćne liturgije, vernici se vraćaju kućama noseći upaljene sveće i "blagodatni oganj". Prvi obrok nakon dugog posta obično počinje osvećenim jajima i drugim jelima koja su bila u crkvi.
Velika subota nas uči da između najveće tuge i najveće radosti često stoji samo jedan korak, jedna noć, jedan trenutak preokreta. Ona nas podseća da nakon svakog stradanja dolazi vaskrsenje, a nakon svake patnje – radost.
Neka vam je blagoslovena Velika subota i radostan predstojeći Vaskrs!
Crkveni kalendar - preuzmite besplatno!
Коментари
Постави коментар