Pravoslavac

Sveti Mučenik Terentije: Kako je Rimski General Postao Hrišćanski Heroj? Sveti Mučenik Terentije   Šta biste uradili ako bi vas neko prisilio da odaberete između svoje vere i života? Sveti mučenik Terentije je to uradio – i njegov izbor je bio primer nepokolebljive hrabrosti. Ovaj zaboravljeni heroj pravoslavlja zaslužuje da čujemo njegovu priču, jer nas podseća koliko može biti moćna vera u Boga – čak i u najtežim trenucima.  Ko je bio Sveti Terentije?   Sveti Terentije živeo je u 3. veku u Kartagini (današnja Tunis). Bio je rimski vojnik, ali duboko u srcu je nosio veru u Isusa Hrista. U to vreme, hrišćani su bili progonjeni, a rimski car Dioclecijan je počeo jednu od najvećih progona hrišćana u istoriji. Terentije je bio jedan od onih koji su odlučili da nikada neće odreći svoju veru, bez obzira na cenu.   Mucenstvo zbog vere   Jednog dana, Terentije je javno ispovestio svoju veroispovest pred rimskim vojnim zapovednicima. Umesto da se pokloni rimskim bo...

  Velika Subota.  Velika subota predstavlja poslednji dan Strasne sedmice, dan kada se pravoslavni vernici nalaze između žalosti zbog Hristovog stradanja i iščekivanja radosti Njegovog vaskrsenja. Ovaj dan ima posebnu duhovnu težinu i praćen je jedinstvenim običajima koji nas pripremaju za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Šta predstavlja Velika subota? U pravoslavnoj tradiciji, Velika subota simbolizuje dan kada je Hristovo telo počivalo u grobu, dok je Njegova duša sišla u ad (podzemni svet) da bi oslobodila duše pravednika koji su tamo čekali na spasenje. Crkva ovaj dan posmatra kao prelazak iz tuge u radost, iz smrti u život. Velika subota je ispunjena simbolikom promene – tama ustupa mesto svetlosti, žalost se pretvara u radost, a smrt biva pobeđena životom. Upravo zato, bogosluženja ovog dana postepeno menjaju svoj karakter od tužnog ka radosnom. Crkveni obredi na Veliku subotu Jutarnja liturgija Svetog Vasilija Velikog Ujutro se služi posebna liturgija Svetog Vasilij...

  Veliki Četvrtak Veliki Četvrtak, jedan od najvažnijih dana u Strastvenoj sedmici, duboko je ukorenjen u pravoslavnu tradiciju i priprema vernike za Vaskrs – najveći hrišćanski praznik. Ovaj dan je pun simbolike, običaja i duhovnog značaja. Šta je Veliki Četvrtak, zašto je poseban i kako ga pravoslavni vernici obeležavaju? Hajde da istražimo sve što treba da znate! Šta je Veliki Četvrtak? Veliki Četvrtak je dan koji se obeležava uoči Velikog Petka, u okviru Strastvene sedmice koja vodi ka Vaskrsu. Ovog dana se sećamo Tajne večere, kada je Isus Hristos ustanovio Sveto Pričešće, oprao noge svojim učenicima i molio se u Getsimanskom vrtu pre nego što je izdan. U crkvama se tog dana služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, a uveče se čita dvanaest Jevanđelja o Hristovim stradanjima, što vernike uvodi u duboku molitvu i pokajanje. Ključni običaji na Veliki Četvrtak Farbanje jaja: Jedan od najpoznatijih običaja na Veliki Četvrtak jeste farbanje vaskršnjih jaja, simbola novog života i H...

  Prepodobni Nikita Ispovednik U vremenima iskušenja i progona istinskih hrišćana, Pravoslavna crkva je imala mnoge heroje vere koji su nepokolebljivo stajali uz istinu, čak i kada su zbog toga morali trpeti strašne muke. Jedan od takvih svetitelja bio je i prepodobni Nikita Ispovednik, čiji životni put svedoči o nepokolebljivoj veri i spremnosti da se za nju podnese svaka žrtva. Život i podvizi prepodobnog Nikite Prepodobni Nikita rođen je krajem VIII veka u Vitiniji, oblasti Male Azije. Odrastao je u pobožnoj porodici koja ga je od najranijih dana vaspitavala u duhu pravoslavne vere. Još kao mladić, Nikita je zavoleo monaški život i rešio da se potpuno posveti Bogu, napustivši sve svetovne radosti i udobnosti. Stupio je u manastir Midikijsku obitelj, gde je brzo napredovao u duhovnom životu.  Pod rukovodstvom svog duhovnog oca, igumana Nikifora, mladi monah je savladao sve monaške vrline - poslušnost, smirenje, neprestanu molitvu, i strogu uzdržljivost. Zanimljivo je da se p...

  Danas Pravoslavna crkva slavi Prepodobnog Tita Čudotvorca, monaha i iscelitelja čija vera i podvizi ostavljaju bez reči. Njegov život bio je pun molitve, ljubavi prema Bogu i čudesa koja su privukla mnoge ka pravoslavnoj veri. Ko je bio Prepodobni Tit? Prepodobni Tit je živeo u 9. veku i bio monah u jednom od vizantijskih manastira. Od mladosti se posvetio postu, molitvi i poslušnosti, postajući primer svetosti i poniznosti. Najpoznatiji je po svojim čudotvornim isceljenjima – ljudi su dolazili k njemu sa raznim bolestima, a on ih je lečio molitvom i znakom Krsta. Njegova vera bila je toliko jaka da su ga savremenici nazivali "Čudotvorcem" još za života. Čuda Prepodobnog Tita     Isceljenje bolesnih – Mnogi hronični bolesci su ozdravljali nakon njegove molitve.     Proterivanje zlih duhova – Demonima opsednuti ljudi bili su oslobađani njegovim molitvama.     Vidovitost – Predvideo je događaje i opominjao ljude na pokajanje. Duhovne Pou...

  sv. Matrona Solunska     Danas, 9. aprila, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dan posvećen svetoj mučenici Matroni Solunskoj – ženi čiji život odiše snagom, verom i neustrašivošću pred najtežim iskušenjima. Njena priča nije samo lekcija iz istorije hrišćanstva, već i inspiracija za sve nas koji se suočavamo s izazovima u svakodnevnom životu. Ko je bila ova svetiteljka iz Soluna i zašto je njen podvig toliko poseban? Hajde da zavirimo u njen život i otkrijemo neke zanimljivosti koje je čine nezaboravnom!   Skromni počeci u Solunu Matrona Solunska živela je u 3. ili 4. veku (tačan datum nije potpuno utvrđen) u gradu Solunu, koji je u to vreme bio značajan centar Rimskog carstva. Kao siroče, nije imala lak početak – sudbina ju je učinila služavkom u kući bogatog Jevrejina, guvernera tog grada. Njena gazdarica, Pantila, bila je žena oštrog jezika i još oštrijih stavova, posebno kada je reč o Matroninoj veri u Hrista. Dok je Matrona savesno obavljala s...